BUDROVAČKI DIVANI

 
 

Ženidba

              Moj dado i ja stanovali smo zajedno, on je udovac, a ja nisam bio oženjen.Kuća pokraj nas stanovale su jedna udovica i njena neudata kćerka. Ja sam se zaljubio u udovicu i oženio je, a moj dado Iva se zaljubio do ušiju u njenu kćerku i oženio je. I sad budući da je moj dado Iva oženio kćerku moje žene Ljubice, to jest moju pokćerku, ona je sada moja nova mama, ali, ja sam sad i njen dado, jer sam oženjen s njenom majkom. Moj dado je svekar mojoj ženi, jer sam ja fala Bogu, njegov sin i njen muž. Moj dado je zet moje žene, jer je oženjen, njenom kćerkom. Budući da sam ja oženjen s njegovom punicom, onda sam ja tast svome dadi. Ali, svitu to još nije sve. 
              Moja žena je rodila sina Frolu i on je automatski brat moje i kćerke i pomajke, jer je njena majka moja žena. Moj sin je šogor moga dade.Ali, i žena moga dade rodila je sina Tunicu i njen sin je moj brat, jer je njen muž moj dado. Ondak je moja žena baka tom djetetu , jer je ono dite njene kćerke. Ja sam kao muž majke dadine žene, znaći, i djed sinu moga dade.
             Ali, pošto je to moj brat, onda sam ja i sam sebi djeko.

 

BUDROVAČKA TAMNA STRANA 
 

Po Budrovci pali, žari momak što se zove Hari. 
Lanjske zime kad se zez'o u parku je stabla srez'o. 
I kod Doma vatrogasna učinio čuda ''krasna''…

Sad je, evo, staru lipu , sredio u jednom hipu: 
sto godina s crkvom živi, a Hari ju sad iskrivi,  
pokidao grane stare, drvu rane sve krvare…

Policajci na tom mjestu , pod kontrolom drže cestu. 
A selo nam mirno spava nikoga ne boli glava. 

 


Župnik Šimo u licu se žari, što mu lipu izrezao Hari  
Tekst: Željko Vurm - Foto: Baj´Joza
 

BUNAR 
 

- Znaš ti – kaže baj Mata – kako se njekad kopo bunar na budrovačkom lugu? 
- Kako? – radoznalo će Fila. 
- Kad se počela ćerat marva na lug, ni bilo tamo vode, pa su na sastanku selskog odbora odlučili da naprave bunar na Markovoj zemlje. Tamo, znaš, ima vode kol'ko oš… 
- A Marko? – pita Fila – je l' pristo? 
- Pito je predsjednika: «De, ti men' kaži ku'ću ja s tolikom zemljom što će se iskopat iz bunara? A predsjednik njem' kaže: «Ta, pa, Marko, iskopat ćemo još jednu manju rupu, pa ćemo u nju zatrpat tu zemlju!»    
                                                                               Baj´Joza

 

AMANDMANI
 

Kad su u selo stigli prvi televizori 60-tih godina prošloga stoljeća, počele su se koristit i njeke nove riči. Došli drugovi iz Đakova pa divanili Budrovčanima o razvojnim planovima sela. Prekine nje Mika pitanjem: 
- Je l' te, drugovi, kad ćete vi popravit 'nu ćupriju na Jošave? 
- Pa, znaš, druže – kaže taj iz Đakova – u našem planu su sve ćuprije, pa i ta na Jošavi… Ali, znaš, čekamo nove amandmane… 
Sutra, pred Filinom kućom ljudi koji nisu bili na sastanku pitaju Miku: 
- I, šta su rekli za 'nu ćupriju na Jošave? 'Oće l' ju skoro popravit? 
- 'Oće, 'oće! – kaže Mika – Samo, čekaju nove amandmane… 
- Šta čekaje… Nove… 
- A-mand-ma-ne! – ponavlja Mika. 
- A, šta j' to, Mika? – pitaje oni radoznalo. 
- Pa, to su vald 'ni novi bageri šta kopaje po tri kanala na dan… – objasni im Mika.  

                                                                                 Baj´Joza

 

I ON JE NAŠ 
 

U Budrovci su njekad živili Židovi. Bili su dobrostojeći, pa su se znali i faljit. Tako jedanput u birtije dok su ljudi pili vino pojavi se bogati trgovac. 
- O, ovaj je naš! - Usklikne Židov Efraim. 
Nedugo zatim u birtiju uniđe študent u raskošnom anjcugu. 
- I ovaj je naš! – vikne radosno Židov. 
Onda dođe vlasnik rezojnice. 
- Vidi, vidi! I ovaj je naš! – poviče opet Židov. 
- O, Isuse, ne mogu više durat! – otme se uzdah baj Mate. 
A Židov će njem: - I on je naš!  

                                                                                   Željko Vurm
 

OSTAVILA GRIJE U DUĆANU
 

  Parok bijo gluv, pa reko svitu: -Braćo i sestre, kad se budete ispovidali, napišite grije na papir, pa će brže ić.
Dođe snaša Janja na ispovid i da paroku cedulju. Kad ono piše: «frtalj kile eksera, kilu soli, litru vitrijola, kutiju šibica i 10 deka svileni bombona…»
Pogleđe parok pa kaže:
- Joj, snašo, pa šta j' ovo?
Uzme snaša Janja cedulju, pa kad je vidla šta piše, ona će:
- A, joooj, velečasni! Onda sam grije ostavila u dućanu…

                                                                                    Željko Vurm
 

OD PIVA
 

Baj' Joza s velikim trbuvom čeko snaš' Maru prid Dječjim vrtićem dok je ona ošla po dite. Uto naiđe odgajateljica i pita ga: 
-Vi čekate dijete? 
-Ma, kaki – kaže baj Mata pokazujući svoj veliki trbuv – to je men' od piva!

                                                                                 Željko Vurm

 

Mucavac 
 

Došo mucavac doktoru i kaže:
"Dddoktore, jja imam pproblema sa sspavanjem. Vvvidite, ja ssstalno ssanjam ppiliće i takko sssu gglasni da nne mogu mirno ssspavat."
- "Pa lijepo ih potjerajte."
- "Pppa ja imm vellim iš! Ppa ih 15 ode ali ihh 15 ostane."
- "Pa recite im ponovo iš!"
- "Pa ja vvelim ponovo iššššš, pa ih 8 ode ali ih 7 osstane."
- "Pa potjerajte ih ponovo."
- "Pppa ja oppet velim iššs! Pa ih 6 ode, a ossstane jedan, jeddan mmamali crrni kokoji jje nanajglasniji!"
- "Pa sterajte ga u p*čku materinu onda."
- "Pa ja mu velllim odi u pipipipi... i svi mi se vrate."

                                                                               Mario von Grigic 

 

Godišnjica braka 
 

                 Zima, sve se zaledilo, a đed Mata naslonit na plot gleda u svoje stražnje dvorište u kojem su mu svinjci i štala. Gledi Mata kako ima puno prasaca, a malo kukuruza pa bi možd bilo dobro ispeć kaku pečenku. Ućini mu se da je prigoda dobra, jer sutra je 40 godina da je odveo svoju Evu prid oltar. Samo što se malo zamislio, otvori Eva vrata od kujne, nasloni se na ogradu trima i vikne:” Ajde Mato nevoljo jedna unutra! Kad se preladiš prenemagat ćeš se nedilju dana ko i lane.” Kaže Mata:” Šta se dereš, gledam kako ću zaklat ono prase” Pa zašto Mato? – pita ga Eva. Pa zbog ovi četrdeset godina braka s tobom Eva. 
Ajoj Mato, kako si taki, pa šta ti je prase krivo – kaže Eva. 

                                                                              Petar Kružić  

 

Sjedi i razmišlja  
 

              Bilo je to početkom 70-tih u jesen. Selo bi bilo puno radne snage iz Bosne. Dolazili sezonci brati kukuruz, sjeći sirak i raditi druge poslove za kojih nije bilo poljoprivrednih strojeva. Kako mi je bilo jedva 10 godina, posao mi je bio nadničarima nositi vodu. 
A Matija koji je svake godine dovodio nadničare, ovaj puta doveo i Muju da zaradi koji dinar. 
Nosim ja tako vodu i vidim kako je Mujo obrao svoj red kukuruza sjeo zamišljeno na kanal i šuti. Dođem do njega i kažem:” Faljen Isus čiča Mujo, sjedite i razmišljate?” On me pogleda i kaže: “Jok, samo sjedim.”

                                                                             Petar Kružić  
 

Zavjet! 
 

                 Dogovorila se strina Janja i stric Marko da će ić zajedno pješke u Dragotin na zavjet Majki Božjoj. Kaže strina stricu Marku:» kad se ide na zavjet, onda moraš njekaku pokoru učinit, a ne samo odat tamo i nazad «. Stric odlučio da neće pušit i pit rakije cijelim putem do Dragotina, al pokora se ne kazuje. Ne mora to niko znat. Kako su već kasnili sa spremanjem kaže stric strini da se požuri obuć il inaće neće stić na Misu. Ona jadna u žurbi kako je oblačila misnu suknju preko glave, a onda se opasala, nije ni primjetila da joj se suknja ostrag zadigla tako da joj se dosta toga vidi. Izašli van iz kuće, prošli kroz cjelo selo, pa onda putem preko Piškorevaca i sve do Dragotina. A tamo misa taman počinje, oni dolazu i svi gledaju u strinu. Ona provjeri suknju i tek onda vidi i da je čitavim putem išla zadigniti suknje. Kaže ona stricu Marku:» Ajoj Marko, Marko, pa kako ti meni nebi reko da mi se suknja zadigla, čitavim putem mi se ljudi smiju i gledaju zamnom?» Kaže joj stric:» Vudi lude žene, odkud da ja znam kako si se ti zavjetovala?».  

                                                                              Petar Kružić

 

Pita mali Mata svog oca Ivu.
-Dado zasto se kaze da su prvi ljudi Adam i Eva zivili u raju
-E moj Mato, zato sto tamo ni bilo ni punice ni svekrve.

Bog Stipa, cujem u gostione da si dobio sina!?
-Ma znas da imam tri kceri, al mog ti kazat da sam tek sad sretan i zadovoljan.
-A tvoja Mara?
-Ma ona jos ni nezna.

                                                                               Petar Kružić

 

 

 

 

KRONIKER

MOŠ PROMJENIT BIRTIJU

                Eto, videš!I u 'vo selo došla kasna jesen, pošcepala žuto i ofucano lišce s drveca, opustila nu zazelenitu utvar i ucerala ljude zdruma utoplo da se zgriju, kuvaje vino, divane od 
lipi' dana i oštre noževe za kolinje. Sa' ce sezona toga… Zaladilo je i nema više ni muva…      
  Sa' ce, eto, i Sveta Kata - snig za vrata. Đeca se vec raduju tom snigu i 'oce se sanjkat, a mi šta moramo po njem prtit i vozat se vud-nud baš ga i ne voljemo… 
Dani su sve kraci… I sat su pomaknili, al' šta vridi: opet ne moš na sve stic…
            Eto, cuješ! Njeki dan smo o teb divanili. Ko da si od juce tamo, a eto i rat prošo i njaka zaguljita vrimena došla. Sve dode i prode, al' ti bome nikako mi ne dolaziš. A šta ceš… Nemaš kad. Samo njekud žuriš. Ta i mi vud furtom žurimo. Ostarili smo i ofucali se… Ko kad nam se sve ogrstalo…Vidaceš, bome, kad dodeš… 
A i šta ceš dolazit? Ta, skupo je i ne isplati se. Moš vidat i na 'vom staklu šta j' novog. Ma, ništa narocito. Od Sumbelije do Trslane, jedni s drugim ne divane… Mladi stare ne podnose, pa im malo poprkose… Nego, de ti napiši koju ric: ge li si, šta li si… A moš i koju sliku nalipit. Šta ce ti bit…
A ti, eto, meceš novce ustranu. Kupuješ stvare za decu, nješta mame, nješta dade… Rodbine i komšijama… Nako, makar u mislima, dok se voziš s posla… Znam ja da 'š ti doc! Advent! 'Padaj s neba roso sveta…' Kirbaj je blizu! Mikolje! Pa Božic… Ideš nako na polnocku… A snig škripi! Cuju se pjesme… Pucaje momci… Pa Nova godina… Ej, na pol placa, na pol Budrovaca… 
Znaš, vud nema, nako, ni svirke, ni zabave ko njekad…Ne idem ti ja na njake ozbiljne koncerte i izložbe… Od tog ništa. Samo ajd od birtije do birtije. 
Ej, ako ne moš prominjit život - moš prominjit birtiju!
Ajd, preživili! 
                                                                                         Kronikus

 

KUD SAM POLIĆ ZAMETIJO…  

                 (Ej, tamo doli,  ispod Štrbinaca, leži selo lipi' Budrovaca!)
 

Eto, bome, prošlo je i 'vo ljeto. Je bilo dugačko, predugačko i vruće, prevruće… ali – prošlo je. Dani kraći, noći duže…Zalađuje… Kiše dolaze… Jesen je tud! Al' nema veze: ima friške rakije, malo i vina, trgaje se kukuruzi i žene spremaje zimnicu – pa njekako ćemo predurat.
            Ej, a ja baš voljem 'vako kraj ljeta i početak jeseni! Onda ima lipi' boja: pogleđite samo 've šume… Lišće… Lipo, žuto, crveno, svjetlomrko, tužnozeleno… Sve izmišano k'o kaki lipi gemišt. Njeki dan sam odo po njivama i prigledo darove jeseni. I viđo sam da j' i nebo njekako drugačije…

I jutro, bome svježe, a priroda puna njeke oštrine, pa mi skoro izmami nako ko žute suze na oče. A ja brže trgnem polić s trima. 'E, neš plakat' – kažem ja seb' – pa brže malo trgnem. Ostavijo sam u njem rakiju prikonoć na trimu. Donijo mi ga jedan čojek iz Vinkovaca s «Vinkovački jeseni», nako s onim njevim znakom… Pa smo malo pili, pili, pili… i, eto, ja zaboravio na polić. Voljem ti ja te vinkovačke poliće, ovaj, mislim «Jeseni», al nisam iš'o 've godine. Znam ja nje sve, 'ko će šta, kad, kako i s kim… A bolje da ni oni ne gleđu s kim ću ja… He, he! Moram čuvat tuđi renome! Znaš…

Osim toga, 'vi naši kudaši su slavili sto godina kako se spominju njake kulturne zgode i nezgode ispod Štrbinaca i 20 godina neprekinitoga rada KUD-a «Šokadija». A tamo sam moro omastit brkove i ja! Ne bi ja, ne! Al' samo da viđem. A friška pečenka… ladno pivo, lipo vino… Pa te cure i snaše… Ej! Kako ne bi!!! A pun Dom! Lipo skockana bina, uredita sala… Pa Austrijanci… pa «Biđani», pa domaći… Ma, milina! A bijo i gradonačelnik. I njeki gospodin iz Sabora… I ravnatelj nove i obnovite škole, i župnik… I njekaki, ne znam ti ja kaki… Pa gosti iz Sonte… A čujo sam ge divane i stranjski: il' je švapski il' amerikanski, ko kad ja znam. Jedna cura čak sa Nju Zelanda (to su ti komšije od Australije, znaš) furtom je nješta slikala, a viđo sam i njekakog čojeka stranca šta volje gledat 'va naša kola i slušat 've neše pjesme… Ej, još da sve more razumit! Hi, hi!

Ge ga je taj polić vinkovački? Opet sam ga zametijo… A, evo ga, al' prazan! Božemprosti, šta taj Internet brzo isprazni poliće…
           Oće sad opet vi naši folkloraši njekud putovat. Ej, kažu, priko Dunava. Čak u Sontu. Na berbu grožđa… Kad bi barem bilo kako društvo za žedne…I ja bi išo! Bi, polića mi vinkovačkog! Al', znaš – žedne uvik njeko prevede priko vode. I dok se spipaje – opet nemaje ništa za pit.
           Idem sad polako do birtije. Moram se raspitat za kog ću glasovat. Kažu, skoro će izbori, a ja voljem trefit pravog. Ma, najbolje se čuju glasovi iz praznih rakijskih polića! A 'ko ne podnosi rakiju – mora podnosit stvarnost!

Eto ti ga sad!

                                                                                                                                   Kronikus 
 
 
 

ODREKLI SE KAVE I DUVANA...

          Korizma je, svitu moj! De se vi kajite i Bogu moljite. Bome se grija nakupilo da se ne daju raspačat. Viđeš ti da i veliki griše, pa kako ne bi mi mali. 
        A ko se još kaje, a? Ni grisi nisu ko šta su njekad bili. Čini se da su sve manji i sve lakši šta ji više ima... 
      
  
A pokora? Ni više u mode pokora... To će njeko drugi, a? Taki smo mi svit! Grišit oćemo, a nek se kaje njeko drugi! 
Ma, ima i koji se kaju... Eto, na priliku, njeki se odrekli kave, njeki duvana, njeki rakije... Ta, potrošit će oni to, čim svetenje dođe na seniju... A to ti ni nikaka pokora. Pokora je da ti daš njekome to što ne popušiš, popiješ ili odgodiš od svoji ustova... 
A kom si ti nješta do, a? Žednoga napojio, gladnoga naranijo,a? A to što divaniš po selu ni gri? A? Ni griota, kažeš... To što olajavaš i dodaješ na već olajano... To što ne šalješ đecu k mise... To što oni, ako i dođu, budu pod korom... To što neće pjevat ni čitat u crkve, ni čistit lađu, ni kipove brisat, ni oltar nakitit, a? To ni griota, kažeš!? Ma nemoj! A kako će đeca kad ti neš? Kad nemaš vremena od 168 sati, koliko ima cila nedilja, otkoljit koji sat za Rič Božju, za pjesmu crkvenu... To je gri! Najveći je gri što ne mariš za sutra, što pušćaš da na mlađima svit propada, a znaš da na njima svit ostaje...

        Bože mi prosti, idem se i ja kajat... Poslat ću babu na Križni put: vald će se pomoljit i za me. Amen!

                                                                                           Kronikus
 

LJETO VRUĆE – KAKO ĆEMO DURAT…

Ve godine, bome, ljeto je bilo brezobrazno i došlo je odma posli zime. Do jučer sam moro ložit vatru i grijat se, a onda najedanput ne moš izdurat vrućinu na vanu, a kamoli ložit u kujne… Čitavo proljeće samo žege, vrućine i sparine… Kiše ni od korova. A ikad dođe, božemprosti, ko kad se žaba popišala!
            Baj Mata se već raspitivo po Saudijskoj Arabije da dobavi jednogrbe i dvogrbe deve vud kod nas, jer su njeki mudrijaši i tajkuni ćeli otvorit pustinju ge prije bilo Panonsko more. Čujo sam ja za to more, pa sam se došo lipo okupat, al je njeko ispušćo vodu… Sad eno kombaji vrše ječmove i žita, a žetva siromaška ko da su je pripremali vrapci. Već i oni izbiraje: sitna su im zrna, pa su gladni i posli kljucanja…
            Dolazijo nam i Sveti Otac početkom lipnja, al žega ni popušćala… Pržili smo se na 38 gradi. Fala papi Ivanu Pavlu II. što se i nas seljaka sjetio i založio za naša prava… Vald će bit bolje dok državni činovnici srede papire, jer su nas popisivači svašta ispitivali… i vo, i no… i koliko imaš kokoši, i pataka, i gusaka… I oni čeprkaje po zemlje, aha! Pa nek se popišu…
            
Ljeto tek stiglo, a vrućine već svima dodijale, pa – kažu – da j' sad malo sniga, da se razladimo… Al' čujo sam ge divane da će nam doktori ugrađivat njeki termo-gen da moremo izdurat vrućinu i do 100 gradi… Šta nam onda more ljeto sa svojim vrućinama, a?
Ne dam se ja vuć za nos! To  nikako! Kad je već nejko ispušćo vodu iz Panonskog mora, onda je ona ošla u njeko drugo more, pa je to duplo veće. Zato ja sad idem na to veliko more, a vi, lipi moji, znate onu:

Ko ima love - kupa se u moru,

a ko nema, doma - u lavoru!

                Ako imate love, pa se đegot sretnemo – plaćate rakiju, a? Važi! Ako nemate – dobar vam je i Internet! Morete barem naparit oči!

Ajd, preživili!

                                                                         Kronikus

 

 

HOME